Deratizacija

Šta je deratizacija

Deratizacija predstavlja skup mera i metoda usmerenih na tretman za uništavanje i suzbijanje štetnih glodara, poput miševa i pacova, koji su uzročnici značajnih ekonomskih šteta i prenosioci raznih zaraznih bolesti. Uz tretman deratizacije često se sprovodi i dezinsekcija, metod koji se primenjuje kod istrebljenja insekata.

Metode zaštite od glodara

Deratizaciju delimo na dve osnovne metode, preventivna deratizacija i kurativna deratizacija. Najvažniji aspekt kontrole bitne za zdravlje je prevencija. Ukoliko se preventivnim merama ne spreči nastanjivanje i uslovi u kojim se glodari brzo razmnožavaju, moraju se primeniti kurativne metode, kada su se neželjene štetočine već nastanile u prostoru.

Preventivne mere deratizacije

Prevencija je najbolji način za smanjenje broja glodara i sprečavanje naseljavanja u neposrednoj čovekovoj okolini. U borbi protiv širenja populacije glodara poput vrsta pacova, koji su prenosnici raznih bolesti i uzročnici ekonomskih šteta, od velikog značaja su mere prevencije, koje doprinose sprečavanju useljavanja ovih štetočina u zatvoreni prostor i neželjeni posredni ili neposredni kontakt.

Pod prevencijom se podrazumevaju:

Kontrolisani higijenski uslovi

Održavanje higijene u objektima i oko njih jedan je od osnovnih preventivnih mera za suzbijanje i uništavanje, u borbi protiv nastanjivanja i razmnožavanja štetnih glodara koji su poznati kao prenosioci raznih bolesti što je potrebno efikasno sprečiti.

Pravilno skladištenje hrane

Posebnu pažnju potrebno je usmeriti na održavanje skladišta, ukoliko se u vašim magacinima čuva roba sa ograničenim rokom trajanja. Ispunite sve kriterijume vezane za higijenu i eko uslove poput temperature prostorije što je bitno za osnovnu prevenciju i zdravlje. Opširnije na deratizacija magacina.

Sprečavanje ulaska glodara u objekte

Morate zatvoriti sve moguće ulazne tačke, rupe, pukotine i kanalizacione otvore i u vašem domu, jer su to najčešći putevi ulaska štetočina poput miševi, pacovi, voluharice, krtice.

Kurativne mere deratizacije

Program kurativnih mera se obavezno sprovodi u saradnji sa stručnim licima koji će na najbezbedniji način sprovesti mere deratizacije. U njih spadaju vrste pod kojim se podrazumevaju mehaničke, fizičke i hemijske metode:

Biološka deratizacija

Biološke mere odnose se na prirodne neprijatelje glodara koji se u kontrolisanim uslovima koriste kao način za suzbijanje neželjenih štetočina.

Fizička deratizacija

Fizičke mere podrazumevaju upotrebu ultrazvučnih metoda kako bi se sprečio ulazak i zadržavanje štetočina u objektima.

Mehanička deratizacija

Podrazumeva uklanjanje otpada i ostalog materijala pogodnog za razvoj štetnih glodara, ugradnja prepreka, upotrebu lepljivih traka, primenu zamki, klopki i ostalih eko metoda koje sprečavaju slobodno kretanje za glodare.

Hemijska deratizacija

Danas su u upotrebi savremena i primerena hemijska sredstva koja se jednim imenom zovu rodenticidi. Rodenticidi se dele na: raticidi – sredstva za suzbijanje štakora i muricidi – program sredstava za eliminaciju miševa.

Cilj preventivnih i kurativnih metoda predstavlja smanjenje broja glodara u populaciji, smanjenje mogućnosti za razmnožavanje i na kraju njihovo potpuno uništenje i istrebljenje.

Deratizacija cena

Preventiva je suština zdravog i srećnijeg života. Kada je deratizacija u pitanju maksima „Bolje sprečiti nego lečiti“, je više nego poželjna. Sprovođenje odgovarajućih mera sprečava mogućnost pojave, razmnožavanja i zauzimanja šireg prostora od strane glodara. Prevencija u ovom pogledu podrazumeva visok nivo održavanja higijene prostorija u kome se skladište određeni poljoprivredni usevi, prehrambena roba i sve ono što može biti interesantno za glodare. Čišćenje, održavanje i uklanjanje divljih deponija, priprema objekta u smislu čišćenja, krečenja, pre samog skladištenja sirovina, sanacija objekta i zatvaranje svih onih rupa i prolaza kuda bi glodari mogli proći, su neke od primarnih mera prevencije.

Koji od vidova deratizacije će se primeniti zavisi i od vrste glodara. Primera radi, ukoliko su u pitanju krtice, koje ne predstavljaju direktnu pretnu ljudima u smislu narušavanja zdravlja, nego pretnju vašem travnjaku, a sa druge strane se nalaze pod zaštitom države, najdelotvornije je biološka, fizička deratizacija. Sa druge strane, ukoliko imamo problema sa miševima ili pacovima, najdelotvorniji način je primenom hemijske deratizacije. Kako u glodare pored navednih pripadaju još i slepo kuče, hrčak, puhovi, tekunice, voluharice i vodeni pacovi, za pravilnu i efikasnu borbu, neophodno je znati osnovne karakteristike svakog od njih, ali i njihov status kada je zakon u pitanju. Sve to nameće zaključak da je deratizaciju najbolje prepustiti ljudima koji su stručni i profesionalizovani da to urade.

Značaj deratizacije je višestruk, a cena zavisi od navedenih okolnosti. Zdravlje ljudi i zdrava životna sredina na duge staze nemaju cenu, stoga budite odgovorni i prema sebi i prema svojim naslednicima, sprovedite deratizaciju prepuštajući je stručnim službama. Bez obzira da li se radi o privatnom objektu ili je u pitanju poslovni prostor, cenovnik Eko Tim službe za ddd oblast deratizacija, dezinsekcija, dezinfekcija, možete videti ovde – cena deratizacije.

Zakonski osnovi

Mere preventivne sistematske deratizacije obavljaju se u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Službeni Glasnik RS“, broj 14/10). Preventivna deratizacija se obavezno vrši na javnim i privatnim površinama, te u objektima u kojima postoji mogućnost razmnožavanja glodara koji prenose zarazne bolesti. Sprovođenje i finansiranje preventivne deratizacije obaveza je organa lokalne samouprave, vlasnika privatnih poseda i lica koja obavljaju poslovnu delatnost. Opšta sistematska deratizacija se sprovodi najmanje dva puta godišnje u svim naseljenim mestima, kao prolećna i jesenja deratizacija, metoda istrebljenja glodara.

Nadležni organ lokalne samouprave organizuje sprovođenje opšte sistematske deratizacije za svoje područje, vrši izbor izvođača i finansira troškove sprovođenja opšte sistematske deratizacije na određenim javnim mestima.